Jasunari Kavabata (1899-1972), svojevremeno je u svojoj zemlji smatran najvećim živim japanskim prozaistom. Godine 1948. Kavabata postaje predsednik japanskog PEN kluba; 1954. je izabran za člana Japanske akademije umetnosti, a 1958. za potpredsednika Međunarodnog PEN kluba. Godine 1960. dobio je nagradu francuske vlade za književni rad, a 1968  Nobelovu nagradu za književnost. Mnoga dela ovog izuzetnog stvaraoca prevedena su na strane jezike i dobro su poznata i cenjena širom sveta. Najpoznatija Kavabatina dela su: Ptice grabljivice i divlje zveri, Snežna zemlja, Velemajstor, Hiljadu ždralova, Zvuk planine, Jezero, Lepota i tuga ...

Pored romana, Kavabata je napisao više od stotinu kratkih priča, a jednom je izjavio da su to njegova omiljena dela. Većinu tih priča napisao je u svojim dvadesetim godinama. To je bilja njegova „mladalačka poezija“ za koju je jednom prilikom rekao:

„Književnici u mladosti uglavnom pišu poeziju, a ja sam umesto poezije pisao ove vinjete.“

Među ovim „vinjetama“ visoko mesto svakako zauzimaju i priče Igračica iz Izua i Mesec na vodi.