Ovo je delo koje se najčešće pripisuje velikom patronu umetnosti i filozofije, Liu Anu, ili princu od Huai Nan Cea. Nastalo u II veku p.n.e., ovo delo je zapravo prozivod grupe autora, osam vodećih književnika i filozofa tog doba, odnosno taoista koji su se okupljali oko princa od Huai Nan Cea. Oni su proučavali filozofiju Lao Cea i Čuang Cea, i posebno su se zanimali za teme kao što su Tao, Ljubav, pravednost, vu vei (ne-delanje), praznina, spokoj, prirodnost, jednostavnost...

"Drevni kraljevi nisu nosili krunu niti kraljevsku odoru dok su upravljali carstvom. Brinuli su o ljudima i nisu se koristili ponižavajućim kaznama. Narodu se radije davalo nego što se od njega uzimalo. Kraljevstvu nije smetalo odsustvo kraljevskih simbola, pošto je narod cenio vrline kraljeve ličnosti. Tokom tog perioda, jin i jang behu u harmoničnom sadejstvu, a Kreacija je napredovala. Moglo se gledati u gnezda, ptice su se mogle maziti. Divlje zveri su pratile ljude i mogle su se držati u krilu. Kakvu je potrebu tada vladar imao za vezivanjem širokih pojaseva i pravljenjem simbola moći, kao što je kruna?"